Uživancija na Linklaterov način - Marka Žvaka

U godini u kojoj je Linklater snimio dva filma, Blue Moon stoji kao, moguće, jednostavniji, moguće manje ambiciozan projekat u odnosu na Nouvelle Vague. Ipak, tu treba biti oprezan – Blue Moon nije film kome nedostaje forma i nije, mada to na prvi pogled tako izgleda, pozorište na filmu. Stvari su tu dosta suptilnije. Glavni junak filma je Lorenz Hart, poznati brodvejski tekstopisac prve polovine dvadesetog veka, koji je napisao legendarne pesme kao što su My Funny Valentine ili The Lady is a Tramp i ovde naslovnu Blue Moon. Zajedno sa kompozitorom Richardom Rogersom je napisao songove za 26 mjuzikala i nekoliko filmova. Mentalni problemi, potpomognuti alkoholizmom su ga uništili i odveli u preranu smrt. Film Blue Moon se dešava u večeri održavanja premijere mjuzikla Oklahoma!, prvog gde će Rogers raditi sa drugim tekstopiscem. Za to vreme Hart (Ethan Hawke) pokušava da se pomiri sa svojim sunovratom za šankom njujorškog kafea Sardi, gde će ekipa mjuzikla doći posle premijere da čita pristižuće kritike i reakcije na premijeru. Čitav film se, dakle, dešava u tom jednom prostranstvu i bazira se na dosta dijaloga, ali sve ide izvanredno glatko, pre svega zahvaljujući briljantnoj glumi Ehana Hawkea, koji je napravio ulogu koja je i fizički i glumački zahtevna, koja je gotovo sve vreme dirljiva, njegov Lorenz Hart je tužni, duboko uznemireni čovek, koji pokušava da zaustavi svoje propadanje salvama nespornog šarma. Čitav seting je veoma ubedljiv, a Linklater je koristio neke tehnike koje je u svojim filmovima koristio Vincent Minelli i to filmu daje jedan šarm koji je na drugu loptu. Elem, Blue Moon, nije nikakvo epohalno ostvarenje, ali je jedan uspešan i film koji je prikazao svu tragiku Lorenza Harta, pronalazeći nostalgiju koja će sigurno osvojiti ljubitelje mjuzikla (dobro, taj definitivno nisam). Blue Moon je uživancija na Linklaterov način i bez sumnje jedan od solidnijih njegovih filmova u poslednje vreme.

imdb stranica filma