Glavom u beton - Marka Žvaka

Sa priličnim zakašnjenjem mi je pao šaka roman Beton velikog austrijskog pisca Tomasa Bernharda. Ko je čitao bar jedan Bernhardov roman zna – u pitanju su romani koji se sastoje iz bukvalno jednog jedinog pasusa koji često traje i nekoliko stotina strana; pričani iz prvog lica, oni vas časte osećajem da imate priliku da upoznate nekonzistentnu i prilično pogubljenu osobu koja pokušava da vam ispriča jednu priču, ali vam kroz sve svoje pripovedačke nesavršenosti, u stvari, priča nešto drugo. Takav je slučaj i sa romanom Beton, čiji pripovedač po imenu Rudolf pokušava da počne da piše svoje kapitalno delo o velikom nemačkom kompozitoru Feliks Mendelson Bartoldiju, ali, kao što to kod Bernharda obično biva – radnja romana ga odvuče u sasvim nešto drugo. Beton je roman kojim Bernhard započinje svoju poznu, najplodniju fazu i tu ćete naći sve najbolje osobine Bernhardove proze, koje uz sve do sada pomenuto uključuju zapanjujuću samoironiju i mračan humor. Beton je kratak roman koji možete pročitati u jednom dahu (svega 118 strana u izdanju Loma) i koji vam može biti odličan uvod u Bernharda ukoliko ga do sada niste čitali, a svakako jedan od romana koji pripadaju njegovom kanonu i jedan je od “obaveznih” romana, ukoliko želite da pročitate sve njegove najbitnije romane. Beton je roman o nemogućnosti da se savladaju kreativni i uopšte životni problemi, da se nekad u svoj želji “udara u beton”, sa nekad tragičnim, a nekad samo smešnim posledicama.

jedan kratak vlog o romanu