Gruzija u Zemunu - Marka Žvaka

Gruzijski restoran Đorđija se nalazi već u malo mirnijem delu Zemunskog keja, odmah posle Reke, a malo pre Radeckog, u prostorijama veslačkog kluba, onako uzdignut na drugi sprat, podseća na morske restorane. Tu poređenja ovog tipa prestaju, a mi imamo priliku da upoznamo gruzijsku kuhinju na način kakav dosada nismo mogli u Beogradu. Krenuli smo sa supama – Šećemandi je veoma zanimljiva čorbica sa tri vrste sira, dok je Čakapuli (jagnjeća čorbica) izuzetno finog ukusa sa dosta biljnih začina i mnogo jagnjetine. Pred glavno jelo naručili smo i Hačapuri (Imeretinsku varijantu, koja je najosnovnija) koji je nezaobilazan temelj gruzijske kuhinje već vekovima, dok se imeretinski sir teglio od zalogaja do zalogaja vrućeg Hačapurija, pristiglo je i glavno jelo: Kanči je svinjska butkica zapečena sa povrćem i adžikom, dok je Čašošuli dinstana teletina sa svežim povrćem. Oba jela su bila izuzetno ukusna. Za dezert obavezno – Gozinaki – tradicionalni gruzijski dezert od orašastih plodova i meda, koji kao da dokazuje istorijsku poziciju Gruzije, na vetrometini između Evrope i Azije.

Cene u restoranu su više nego povoljne i ovaj opširan ručak, uz piće za dvoje je koštao jedva pet hiljada dinara. U restoranu postoji veliki izbor vina, među kojima istaknuto mesto imaju gruzijska vina (Gruzija je, kako kažu, svetska kolevka vina, a gruzijska vina od suvih do slatkih (poznati Kindzmarauli, na primer) su nešto što morate probati.